Održana treća skupština Asocijacije

U Beogradu je 22. oktobra 2016. održana treća skupština Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije, koja je pored radnog imala i svečani deo na kome su podršku Asocijaciji dali njeni saradnici i gosti, a kao govornici su se obratili:  dr Verica Lazić, Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Prof. dr Gradimir Dragutinović, zamenik Predsednika Zdravstvenog saveta Srbije, Prim. dr Zoran Panajotović, Pomoćnik ministra, Sektor za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja, Ilaria Gianniko, Generalni sekretar Evropske unije privatnih bolnica, direktori i predstavnici svih zdravstvenih komora: Prof. Dr Vitomir Konstantinović, Direktor Stomatološke komore Srbije, Dr Jadranka Ravić Predsednica skupštine Lekarska komore Srbije, Dr Slavica Cimbajević, Direktor Komore biohemičara Srbije, Mr ph Svetlana Ristić član Zdravstvenog saveta ispred Farmaceutske komore Srbije, Radmila Ugrica, Direktor Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, zatim Damjana Damnjanović predsednik Saveza udružanja pacijenata Srbije, Dragan Morača ispred Komore zdravstvenih ustanova Srbije, kao i g. Evangelos Katsikis u ime grčke Asocijacije privatnih bolnica i g. Kostis Hatzigianakis u ime Athens Medical Group.

U svom uvodnom obraćanju, dr Verica Lazić je u ime RFZO naglasila: „Posebno je značajno okupljanje privatnog, privrednog zdravstvenog sektora u okviru Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije, što je umnogome olakšalo i poboljšalo kvalitet medjusobne saradnje. Pohvaljujem jedinstven, jasan, precizan i jasno definisan zajednicki nastup privatnog sektora kroz Asocijaciju po pitanjima saradnje sa RFZO. Prisustvo jednog reprezentativnog predstavnika značajno olakšava i pregovore i implementaciju ugovorenih usluga kao i pravljenje budućih planova saradnje.”

Prof. Gradimir Dragutinović je potom u ime Zdravstvenog Saveta Republike Srbije izrazio zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa Medicinskim forumom i Asocijaciom privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije. „Posebno smo zadovoljni aktivnim učešćem Asocijacije u projektima Zdravstvenog saveta vezanih za unapređenje zdravstvnog sistema i zdravstvene zaštite građana republke Srbije. Takođe ističemo značaj okupljanaja svih zdravstvenih stuka u okviru Asocijacije – lekara, stomatologa, biohemičara i farmaceuta pod krovom Asocijacije, što je značajno olakšalo i unapredilo kvalitet saradnje kompletnog privatnog zdravstvenog sektora sa Zdravstvenim savetom  kao i ostalim činiocima zdravstvenog sistema Republike Srbije. Očekujemo u narednoj  godini još intenzivniju saradnju.“

Prim. dr Zoran Panajotović je skupu preneo podršku Ministarstva zdravlja i samog ministra radu Asocijacije. „Vi ste primetili značajan zaokret uu stavovima inspekcije prema privatnom zdravstvenom sektoru u poslednje dve godine; želimo da saradjujemo i naša vrata su vam uvek otvorena. Veoma nam je značajno što imamo Asocijaciju kao jednog reprezentativnog sagovornika za ceo privatni zdravstveni sektor i do sada smo sva pitanja na kojima smo radili  uspešno rešavali.“

Dr Jadranka Ravić je u ime Lekarske komore Srbije naglasila: „Za vrlo kratko vreme od sve godine, vaša Asocijacija je uspela da, u svim institicujama i od strane svih partnera, bude prepoznata po svojoj fokusiranost na ciljeve, analitičnosti u radu, efikasnosti i kvalitetu.  Visoko kvalitetnim učešćem na svim skupovima i radnim grupama uspeli ste da efikasno i konstruktivno doprinesete procesu unapređenja celokupnog  zdravstva u Srbiji,  ali i da pokažete šta privatni kapital može da ponudi zdravstvenom sistemu i Srbiji u celini.”

Dejana Ranković, direktorka Asocijacije, se u ime svih članova Asocijacije zahvalila institucijama i udruženjima koje su predstavljalii govornici, ali i svim saradnicima i partnerima na dosadašnjoj podršci i saradnji:

“Zahvaljujemo na saradnji Ministarstvu zdravlja,  sa kojim smo potpisali protokol o saradnji u februaru 2016, i koje nas je u potpunosti prepoznalo kao reprezentativnog predstavnika celokupnog privatnog zdravstvenog sektora  i ravnopravno  uključilo u aktuelne procese, pre svega u izradu novog zakona o zdravstvenoj zaštiti, uz podršku kolega iz Medicinskog foruma. Tokom našeg rada značajno je unapređen kvalitet saradnjesa RFZO i zahvaljujemo dr Verici Lazić i RFZO- u na otvorenoj saradnji i u nekom slučajevima po prvi put ostvarenju ugovaranja usluga sa privatnim zdravstvenim sektorom kao na primer za operacije katarakte. Zahvaljujemo na bezrezervnoj podršci lekarskoj, stomatološkoj, farmaceutskoj, komori biohemičara i komori medicinskihh sestara i zdravstvenih tehničara, na prepoznavanju značaja potpune integracije svih zdravstvenih činilaca privatnog sektora pod okriljem  Asocijacije zarad rešavanja pitanja koja se tiču privrede, a ne struke. Zahvaljujemo Privrednoj komori Srbije kao stalnom partneru Asocijacije i domaćinu Medicinskog foruma,  i pod čijim okriljem forum i danas radi; Agenciji za privredne registre, kojia je prepoznala potrebu i sa nama zajedno učestvovala na iznalaženju i izradi predloga zakonskih rešenja vezanih za registraciju i evidenciju privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi; NALED u i Ministarstvu državne uprave i lokalne sa kojima smo pokrenuli niz projekata; svim sponzorima našim partnerima, sa kojima naši članovi saradjuju u svom u svakodnevnom radu.”

Partneri treće skupštine Asocijacije bili su: Uniqa osiguranje, Generali osiguranje, Wiener Städtische osiguranje, Hemofarm,  Alpha Imaging, Amicus Srb., Athens medical group. Beolaser, MSF Pharm, MD Imaging, AB Trade, Gorenje.

vest

nem_0927nem_0932nem_0986

 

 

/by

Stručni skup posvećen reformi zdravstvenog sistema u Srbiji

Danas je u Palati Federacije održan skup na kome su konsultanti Svetske banke, uz prisustvo državnog sekretara Ministarstva zdravlja prof. dr Berisava Vekića i Ministarke državne uprave i lokalne samouprave  dr Kori Udovički, predstavili  funkcionalnu analizu sektora zdravstva i posebnu pažnju usmerili na troškove ovog sektora. Skupu su prisustvovali svi učesnici u zdravstvenom sistemu Srbije, uključujući i Asocijaciju privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije.

Prof. dr Berislav Vekić izrazio je očekivanje da će ovaj skup dati smernice za buduće reforme koje treba da sprovede Ministarstvo zdravlja i da one moraju dovesti do efikasnijeg i održivog zdravstva. “Prave reforme zdravstva nema bez reforme u ekonomiji”, naglasio je Vekić.

Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave dr Kori Udovički istakla je svoje zadovoljstvo što je na skupu prepoznata potreba za promenama, posebno elementima neophodnim za njih i dodala da jedan od većih problema leži u kapacitetu za promene.

Predstavnici Svetske banke konstatovali su da je  “Srbija, u poređenju sa evropskim zemljama, među onima koje troše najveći deo svog BDP-a na zdravstvo”, rekao je Timoti DŽonson. On je naglasio da je neophodno više raditi na promociji zdravlja i prevenciji bolesti, kao i da treba značajno unaprediti strukturu finansiranja zdravstvenih usluga. “Umesto da plaćamo bolnice po broju kreveta, treba to činiti po broju usluga”, naveo je DŽonson kao primer i dodao da Srbija ima veliki broj bolnica, ali da je veći problem u slaboj vezi između primarne i sekundarne zdravstvene zaštite. Naveo je, takođe, da potencijal za bolju organizaciju posla i veći kvalitet usluga leži u boljem korišćenju dnevnih bolnica, kao i da je neophodno obezbediti posebnu zdravstvenu zaštitu za stara lica, posebno imajući u vidu da najveći deo ležećih pacijenata po bolnicama upravo pripada ovoj grupi građana i da smo nacija koja stari.

Fernando Montenegro Tores iz Svetske banke je kazao da najveći deo rashoda za zdravstvo odlazi na zarade zaposlenih, među kojima veliki udeo čini nemedicinsko osoblje (čak 24%, u poređenju sa EU prosekom od oko 10%). Vekić je naglasio da se na smanjivanju nemedicinskog osoblja već radi, kao i da je upravo ovaj kadar posebno identifikovan u procesu racionalizacije.

Prisutnima se obratila i Marijana Neskovska iz makedonskog Ministarstva zdravlja, kako bi predstavila primer dobre prakse – prednosti integrisanog informacionog zdravstvenog sistema. Ona je naglasila da među najvećim prednostima jeste centralizacija svih podataka, njihova transparentnost i dostupnost, kao i lakše zakazivanje pregleda pacijenata i bolji uvid u opremu.

Tokom diskusije pokrenuto je i pitanje privatizacije rehabilitacionih centara, potrebe za dopunskim osiguranjem pacijenata i prepuštanje nemedicinskih usluga privatnom sektoru, ali i uključivanje privatnog sektora u pružanje određenih medicinskih usluga.

Učesnici skupa zaključili su da je za uspeh reforme zdravstvenog sistema neophodno jačanje segmenta promocije zdravlja i prevencije bolesti, postepeno uključivanje privatnog sektora, jačanje kapaciteta za upravljanje promenama uz specijalizovane obuke za zaposlene, kao i reformisanje sistema finansiranja zdravstva.

/by

POTPISAN MEMORANDUM O SARADNJI IZMEDJU MINISTARSTVA ZDRAVLJA I ASOCIJACIJE

 Beograd, 3. februar 2016. Danas je,  na poziv Ministarstva zdravlja, u Palati federacije održan sastanak kome su prisustvovali  Ministar zdravlja Ass. dr Zlatibor Lončar i predstavnici Izvršnog odbora Asocijacije  privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije.

U svom uvodnom obraćanju, Ministar Lončar je izjavio:

“ Ministarstvo je napravilo veliki zaokret u posmatranju i saradnji sa privatnim sektorom. Dosadašnja saradnja sa Asocijacijom na teme priznavanja nalaza, podrške svih zdravstvenih komora, , učešće u pisanju izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti, promena u odnosu inspekcije prema privatnom zdravstvenom sektoru, učešće u radu na tribinama  –  sve to pokazuje da je ministarstvo u potpunosti na isti način počelo da tretira i privatni kao javni sektor .

Neophodno je da, u  sledećim koracima , kroz posebnu  Radnu grupu, dodjemo do najboljih predloga sistema integracije privatnog zdravstvenog sektora i to analizom drugih zdravstvenih sistema i sistema osiguranja i finansiranja. Posebno stavljamo akcenat da neće biti raznih ad hoc rešenja favorizovanja stranih velikih sistema , što je u regionu značajno urušilo zdravstvene sisteme i da cemo se truditi da prvenstveno uložimo i damo prednost domaćem privatnom zdravstvenom sektoru .”

Ministar  je potom naveo i šta će biti osnov za prve korake integracije: izrada informacionog sistema, izrada ekonomskog  osnova za utvrdjivanje cena zdravstvenih usluga , definisanje plana mreže –odnosno količine i vrste potrebnih zdravstvenih usluga , kao i konsultacije sa Ministarstvom finansija kako obezbediti sredstva za finansiranje privatnog sektora, odnosno kako mobilisati “out of pocket” sredstva kojima se trenutno finansira privatno zdravstvo.

“Ono što mogu odmah da najavim je da će biti upućeni pozivi za potpisivanje ugovora privatnim oftalmološkim klinikama koje se bave operacijama katarakte i ginekološkim klinikama koje rade vantelesnu oplodnju”.

Prema rečima ministra, vremenom će se broj privatnih ustanova sa kojima će se potpisivati ugovori povećavati, a prioritet će biti one usluge za koje postoje liste čekanja. On je takodje  istakao važnost uspostavljanja jedinstvenog sistema, kako bi se došlo do potpunih podataka o radu i uslugama koje pružaju privatne klinike i ordinacije i ukazao da ministarstvo mora da garantuje za kvalitet i profesionalnost privatnih klinika na kojima će se te usluge obavljati, pa zbog toga proces traje nešto duže.

Predstavnici  Asocijacije su potom Ministru Lončaru predstavili rezultate projekta “Lična karta privatnog zdravstvenog sektora, koji je imao za cilj da evidenciju svih zdravstvenih ustanova/privatnih praksi i popis njihovih kapaciteta:

Ukupan broj privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi je 1342; od toga, njih 112 (8.34%) su veći zdravstveni sistemi (opšta/specijalna bolnica, dom zdravlja isl.) dok  njih 1230 (91.65%)  posluje kao ordinacija ili poliklinika. Najzastupljenije oblasti medicine u privatnom zdravstveom sektoru su ginekologija i interna medicina, a zatim slede oftalmologija, opšta medicina i pedijatrija. Ukupno privatno zdravstvo je najzastupljenije u Beogradu (40,4%), dok ih je najmanje u istočnoj i južnoj Srbiji (16.4%).  Ako pogledmao samo veće zdravstvene sisteme, njih 64,3 % je u Beogradu. U privatnom, i samo u privatnom sektoru je zaposleno 4000 lekara, a ukupan broj zaposlenih u privatnom zdravstvenom sektoru je oko 10 hiljada.

Za potrebe istraživanja je korišćen namenski upitnik koji je popunilo 558 zdravstvenih ustanova/privatnih praksi (42% od broja). Medjutim, značajan je podatak da je upitnik popunio najveći broj većih zdravstvenih sistema, u kojima se pruža i najveći broj usluga.

Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova je potom predala izveštaj Ministru Lončaru, koji je napomenuo da če spisak zdravstvenih ustanova i privatnih praksi koje su popunile upitnik i time pokazale otvorenost i nameru da se integrišu u zdravstveni sistem biti objavljen na sajtu Ministarstva zdravlja.

Na kraju sastanka svečano je potpisan Memorandum o saradnji.

 

/by