Sve naše akreditovane KME:

ONLINE TEST ( 2 BODA): ZNAČAJ OSIGURANJA U ZDRAVSTVU (br. A-1-228/17)

Učesnici će biti upućeni na značaj osiguranja u kontinuiranoj medicinskoj praksi, kada nastupa odgovornost i šta raditi nakon nastalog potencijalnog problema, značaj popisa opreme i vrednosti opreme.

Autori testa: mr sci. Branislav Birovljev, mr sci. Saša Rikanović

Test ima 22 pitanja i akreditovan je za lekare, stomatologe, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i fizioterapeute.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (2 BODA): ZDRAVSTVENI SISTEM SRBIJE (A-1-229/17)

Cilj edukacije je da učesnci prepoznaju ulogu svih glavnih elemenata i institucija zdravstvenog sistema Srbije. Moći će da definišu glavne načine finasiranja zdravstvene zaštite kao i osnovne segmente pružanja zdravstvene zaštite i njihovu međusobnu povezanost.

Autor testa: mr sci. Predrag Stojičić

Test ima 21 pitanje i akreditovan je za lekare, stomatologe, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i fizioterapeute.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (5 BODOVA): UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM (br. A-1-230/17)

Ovaj test o upravljanju medicinskim otpadom namenjen je svim zaposlenim u privatnom sektoru, a pre svega zdravstvenim radnicima na poslovima gde se generiše opasni medicinski otpad. Cilj testa je da pruži informacije i materijal za razumevanje i primenu propisa koji regulišu oblast upravljanja medicinskim otpadom, Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom („Službeni glasnik RS“,br. 78/2010). Upoznaje i sa Zakonom o upravljanju otpadom (Zakon o upravljanju otpadom „Službeni glasnik RS“, br.36/09 88/2010) i to sa pojedinim delovima koji se odnose na podelu i vrste otpada, odnosno opasnog otpada u cilju boljeg razumevanja tematske materije.Cilj testa je da polaznici nauče sve propisane mere, postupke u upravljanju medicinskim otpadom, te da adekvatana primena svih propisanih mera i procedura obezbeđuje zaštitu zdravlja građana (pacijenata i zaposlenih u zdravstvenoj zaštiti), kao i zaštitu životne sredine. U krajnjem, edukacija kroz ovaj program doprinosi ne samo jačanju svesti o značaju adekvatnog upravljanja medicinskim otpadom, već i unapređuje stručni rad, odnosno omogućuje bezbednost pacijenata i zaposlenih u pružanju zdravstvenih usluga.

Autor testa dr Danica Mihailović

Test ima 49 pitanja i akreditovan je za lekare, stomatologe, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i fizioterapeute.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (4 BODA): EPIDEMIJA GOJAZNOSTI KOD DECE (br. A-1-231/17)

Gojaznost je najčešća hronična bolest dečjeg doba i poslednjih godina poprima oblike epidemije, kako u svetu, tako i kod nas. Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ 11 odsto dece školskog uzrasta je umereno gojazno. U poređenju sa 2006. godinom kada je 2.6 odsto dece bilo izrazito gojazno, sada taj procenat iznosi 4.9. Razlozi ove pojave su pre svega u promeni načina života, deca konzumiraju sve više nezdravu, „brzu“ hranu, provode slobodno vreme ispred ekrana televizora ili kompjutera i ne bave se fizičkom aktivnošću. Posledice gojaznosti kod dece su brojne, i to poremećaj spavanja, depresija i anksioznost, kao i loš uspeh u školi. Kasnije te osobe uglavnom ostaju gojazne, podložnije bolestima zavisnosti u vidu alkoholizma i narkomanije, a od bolesti se češće javlja nealkoholna „masna“ jetra, sindrom policističnih jajnika, čak i neke maligne bolesti kao što su karcinomi dojke i debelog creva. Ipak, glavne komplikacije gojaznosti kod dece su prerani nastanak dijabetesa tip 2, dislipidemija, hipertenzija, bolesti srca, pluća i koštanog sistema. Zbog toga je uloga pedijatra da pruži roditeljima savete pre svega vezane za zdravu i uravnoteženu ishranu. koja će obezbediti dovoljnu količinu hranljivih materija, minerala i vitamina. Ovi saveti treba da budu jasni i jednostavni, da bi bili prihvaćeni bez obzira na obrazovni i ekonomski status porodice. Treba podsticati bavljenje dece sportom u vidu treninga najmanje 3 puta sedmično, uz dnevnu fizičku aktivnost od najmanje pola sata. Od koristi je dovoljna dužina spavanja dece, od 8 do 10 sati u zavisnosti od uzrasta, kao i optimalan unos tečnosti od najmanje 1.5 litar dnevno. Važno je ograničenje vremena za gledanje televizije i igrice na kompjuteru na najviše 2 sata dnevno. Za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece je važan miltidisciplinarni pristup koji uključuje sve strukture društva. Pored edukacije roditelja, ciljevi su formiranje Savetovališta za ishranu, sprovođenje predavanja i radionica, kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika i izrada vodiča dobre kliničke prakse o zdravoj ishrani kod dece.

Autor testa: doc. dr Nevenka Raketić.

Test ima 38 pitanja i akreditovan je za lekare, stomatologe, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i fizioterapeute.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (2 BODA): PSIHOSOMATSKE BOLESTI (br. A-1-232/17)

Danas se smatra, da depresija nastaje kao rezultat genetskih, bioloških i psihosocijalnih uticaja. Rano prepoznavanje i lečenje depresije izuzetno je značajno zbog toga što depresija uzrokuje patnju, smanjuje radnu sposobnost i povezana je sa drugim rizicima. Depresija može biti prateći simptom organskih bolesti, te je važno napraviti diferencijalnu dijagnostiku kako bi se pristupilo adekvatnom lečenju. Depresija može biti prateći simptom diabetes mel. Kod ovih pacijenata zapaža se povišenje unutrašnje destuktivnosti unutar Ja kada prevladaju nagoni smrti (PMarty). Lečenje se sastoji u medikamentoznoj terapiji i psihoterapiji koja u zajedničkom delovanju doprinose efikasnijem lečenju depresije. Sem toga depresivnim bolesnicima koji boluju od Diabetes mel. možemo preporučiti psihoterapiju bez medikamenata ako ima blagi i srednje teški oblik poremećaja. Pacijentu možemo preporučiti psihoterapiju kada smo utvrdili postojanje značajnih psihosocijalnih stresora, intrapsihickih konflikata, interpersonalnih poteškoća i drugih poremećaja koji koleriraju sa depresijom.

Edukativni ciljevi programa
1. Razjašnjavanje psihološkog porekla depresije kod psihosomatskih pacijenata;
2. Upoznavanjem sa važnostima ekzistiranja psihosomatskih bolesti;
3. Utemeljenje povezanosti depresije i psihosomatskih bolesti;
4. Kroz primer rada sa pacijentom, očekuje se spoznavanje načina rada sa pacijentima.

Koja znanja će steći učesnici
1. Šta je to psihosomatska bolest;
2. U kojoj relaciji su depresija i psihosomatske bolesti;
3. Kako se prepoznaje depresija kod psihosomatskih bolesti;
4. Kako se leči depresija kod istih;
5. Koje su posledice neodgovarajućih psiholoških odnosa.

Autor testa: dr sci. med. dr Ljiljana Milivojević.

Test ima 25 pitanja i akreditovan je za lekare, stomatologe, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i fizioterapeute.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (3 BODA): SAVREMENE METODE DIJAGNOSTIKE I LEČENJA EDEMA MAKULE (br. A-1-746/17)

Dijabetični edem makule (DME) je zadebljanje retine ili prisustvo tvrdih eksudata unutar prečnika od 1 diska od centra makule, i čak kod ¾ dijabetičara najčešći uzrok oštećenja vida. Predilekcija edema za makularnu regiju je posledica posebne anatomske strukture makule kao što su npr. slabe međućelijske veze i/ili odsustvo Mullerovih ćelija u makuli, što čini makulu izuzetno osetljivom na ishemiju i oksidativni stres. Patogeneza DME je kompleksna i multifaktorijalna; najčešće posledica narušavanja hemato – retinalne barijere (BRB) i nakupljanja tečnosti i makromolekula iz seruma u međućelijske prostore. Ubrzana apaptoza pericita i endotelnih ćelija, zadebljanje bazalne membrane i kapilarna neperfuzija doprinose oštećenju endotela i prekidu unutrašnje BRB. DME može da se razvije u bilo kom stadijumu dijabetične retinopatije (DR), češće se javlja kod dužeg trajanja dijabetesa i dijabetesa tipa I. Prema lokalizaciji i rasprostranjenosti DME moze biti: difuzni i fokalni, a prema patogenezi: ishemiski I eksudativni.

Autor testa: prof. dr Anka Stanojević Paović

Test ima 32 pitanje akreditovan je za lekare, stomatologe, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare, fizioterapeute.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (4 BODA): BOLESTI OKA UDRUŽENE SA SISTEMSKIM NEINFEKTIVNIM BOLESTIMA (br. A-1-747/17)

Oboljenje oka može da se javi kod sistemskih infektivnih i neinfektivnih bolesti. Neinfektivne bolesti koje se manifestuju na oku su: sistemske granulomatoze (sarkoidoza i Wegener-ova granulomatoza), demijalizirajuće bolesti centralnog nervnog sistema (Multiple skleroza), sistemske bolesti vezivnog tkiva koje su istovremeno i sistemski vaskulitisi (sistemski lupus, periarteritis nodoza, Cogan-ov sindrom), primarni sistemski vaskulitisi (giganto celularni arteritis, Henoch-Schonlein-ova purpura, esencijalna krioglobulinemija, Churg-Strauss sindrom, Takayashy bolest, Periareteritis nodoza, Kawasaki-jeva bolest, Wegener-ova bolest itd.) i sekundarni sistemski vaskulitisi (Behcet-ova bolest, sistemski lupus i Cogan-ov sindrom). Posebnu grupu autoimunih bolesti, neinfektivne prirode čine bolesti iz grupe zapaljenskog reumatizma kod odraslih (seronegativne artropatije) i zapaljenski reumatizam kod dece. Upitnik podrazumeva poznavanje najčešćih sistemskih manifestacija tj. dijagnostičke kriterijume neinfektivnih bolesti udruzeno sa bolestima oka. Oboljenje oka obuhvata zapaljenske promene na pomoćnom aparatu oka (orbita, vežnjača), rožnjači, beonjači, prednjem segmentu oka (dužici i cilijarnom telu) kao i zapaljenje dubljih delova oka. Lokalizacija, kliničke manifestacije uveitisa, dijagnostičke procedure i terapijski postupci su komparirani sa pojedinim sistemskim bolestima. Budući da se izvestan broj sistemskih bolesti različito ispoljava na oku a da se istovremeno iste ili slične manifestacije na oku javljaju kod različitih sistemskih bolesti, test je koncipiran za specijaliste različitih grana medicine.

Autor testa: prof. dr Anka Stanojević Paović

Test ima 44 pitanja i akreditovan je za lekare, stomatologe, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare, fizioterapeute.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (4 BODA): LABORATORIJSKA DIJAGNOSTIKA ANTIFOSFOLIPIDNOG SINDROMA (br. A-1-1498/17)

Antifosfolipidni sindrom (Hughes syndrom) je autoimuna bolest koja se karakteriše prisustvom antifosfolipidnih antitela u krvi, rekurentnim trombozama (abnormalno zgrusavanje krvi- mozdani udar, infarkt, flebitis), komplikacijama u trudnoći (spontani pobačaji, prevremeni porođaji, neobjašnjiva smrt ploda) i trombocitopenijom. Ostali simptomi koji se javljaju kod osoba sa ovim sindromom su: jake migrenozne glavobolje, osip u obliku crvenih pečata, povremeni gubitak pamćenje, modrice, grčevi,… Uzrok ovog sindroma nije u potpunosti poznat. Smatra se da antifosfolipidna antitela smanjuju koncentraciju annexina V, proteina koji veže fosfolipide i ima snažno antikoagulacijsko delovanje. Antifosfolipidna antitela su usmerena protiv anjonskih fosfolipida membrana kao što je kardiolipin, ili za njih vezane proteine plazme među kojima je najznačajniji beta-2-glikoprotein, ili kompleks fosfolipid-plazmatski protein (LAC). Laboratorijski testovi koji nam pomažu u dijagnozi antifosfolipidnog sindroma su: fosfolipidna i kardiolipinska antitela, beta-2-glikoprotein, lupus antikoagulans, APTT. Uz kliničke kriterijume, za postavljanje dijagnoze, neophodno je postojanje i najmanje jednog laboratorijskog kriterijuma: prisustvo LA i/ili umereno do visokih koncentracija ACA At-a ili beta-2-GP (IgG ili IgM ) najmanje dva puta tokom 12 nedelja. Antitela se rutinski određuju u laboratoriji metodama CLIA, ELISA i koagulometrijom. Izdvojile su se dve grupe pacijentata kod kojih su ovi zahtevi najčešći: žene u reproduktivnom periodu sa infertilitetom i odrasli pacijenti koji su imali neki kardiovaskularni događaj ili je procenjeno da se nalaze u grupi sa visokim rizikom za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti udruženih sa trombozama. Lečenje APS zahteva idividualan pristup u skladu sa postojećim simptomima, a glavni cilj terapije je postizanje punog antikoagulantnog efekta primenom heparina, udruženog sa oralnim antikoagulansima,sa ili bez malih doza aspirina.

Autor testa mr ph Ana Madžgalj

Test ima 41 pitanje i akreditovan je za lekare, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i laboratorijske tehničare.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (5 BODAVA): ULOGA FEKALNOG KALPROTEKTINA U INFLAMATORNIM BOLESTIMA CREVA (br. A-1-1499/17)

Uloga fekalnog kalprotektina u inflamatornim bolestima creva Fekalni kalprotektin, mali kalcijum vezujući citosolni protein neutrofilnih granulocita je senzitivan, neinvazivan biomarker mukozne inflamacije creva. Pripada familiji S-100 proteina i može takođe da se nađe u manjem procentu u monocitima i makrofagima. Smatra se da ima baktericidna i fungicidna svojstva. Stabilnost fekalnog kalprotektina u uzorcima stolice do 7 dana na sobnoj temperaturi čini sakupljanje i transport uzoraka jednostavnim i praktičnim. Uz pomoć ovog markera možemo pouzdano da diferenciramo inflamatorne crevne bolesti od funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja. Osim u inflamatornim crevnim bolestima, povišena koncentracija fekalnog kalprotektina prisutna je i u dijarejama izazvanim bakterijama, nakon korišćenja nesteroidnih antiinflamatornih lekova, alergijskom kolitisu, nekrotizirajućem enterokolitisu, cističnoj fibrozi, kao i kod želudačnog i kolorektalnog karcinoma, želudačnog ulkusa i crevnih polipa. U pedijatrijskoj populaciji pacijenata fekalni kalprotektin ima izvanrednu senzitivnost u otkrivanju novih, nelečenih pacijenata sa infalmatornim bolestima creva. U većini komercijalnih testova cut-off između normalnih i povišenih vrednosti iznosi 50 µg/g stolice, dok su granične vrednosti između 50 i 100 µg/g. Kada kliničari donose odluke na osnovu koncentracije fekalnog kalprotektina veoma je važno da ne postoji velika varjabilnost koja se odnosi na razgraničavanje normalnih, graničnih, umereno povišenih i jako visokih vrednosti. Fekalni kalprotektin je neinvazivan, visoko senzitivan i specifičan, jeftin biomarker, koristan u postavljanju dijagnoze, praćenju efikasnosti terapije pacijenata sa inflamatornim crevnim bolestima kao i u predviđanju rizika od relapsa pre ponovne kliničke pojave znakova bolesti.

Autor testa dr Snežana Stevanović

Test ima 51 pitanje i akreditovan je za lekare, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i laboratorijske tehničare.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (4 BODA): ZNAČAJ I PRAKTIČNA PRIMENA BIOHEMIJSKIH PARAMETARA PRENATALNOG SKRININGA (br. A-1-1500/17)

Biohemijski skrining hromozomopatija je jednostavan, svima dostupan, neinvazivan metod, bezopasan za majku i dete, koji nam ukazuje na potencijalno patološke trudnoće odnosno na potrebu za daljim ispitivanjem. Biohemijski skrining se ne koristi za postavljanje dijagnoze već za procenu verovatnoće postojanja hromozomskih poremećaja. Biohemijskim skriningom može ukazati na sledeće anomalije: 1. HROMOZOMSKE ( u I i II trimestru ) – trizomija 21, trizomija 18 2. NEHROMOZOMSKE ( samo u II trimestru ) – defekt neuralne tube Biohemijski parametri koji se određuju u prvom trimestru su fβhCG i PAPP-A i to u periodu od 8+0 do 13+6 gestacione nedelje. Kombinovani test podrazumeva uključivanje ultrazvučnih parametara CRL i NT u ovoj fazi trudnoće. U drugom trimestru se rade sledeće kombinacije parametara: AFP + hCG ( 14+0 do 18+6 ), AFP+hCG+uE3 ( 14+0 do 21+6 ), AFP+hCG+uE3+inhibin A ( 14+0 do 19+6 ). PAPP-A ( Pregnancy-associated plasma protein A ) je veliki glikoprotein koji sintetiše uterus. Niske vrednosti sreću se kod trizomije 21 ( u prvom trimestru dok su u drugom normalne ), trizomije 18, trizomije 13, aneuploidije, iznenadne fetalne smrti, prevremenih porođaja. hCG ( humani horionski gonadotropin ) je glikoproteinski hormon koji sintetiše placenta.visoke vrednosti slobodne beta subjedinice se u prvom trimestru sreću kod trizomoje 21, a niski nivoi intaktne forme se u drugom trimestru viđaju kod trizomije 18. AFP ( alfa feto protein ) je glikoprotein koji se u ranoj trudnoći sintetiše u žumančanoj kesi, a kasnije u fetalnoj jetri i gastrointestinalnom traktu. Povećane koncentracije u serumu majke ukazuju na mogućnost postojanja defekta neuralne tube ili na višestruku trudnoću. Niske koncentracije se sreću kod trizomije 21 i trizomije 18. uE3 ( nekonjugovani estriol ) je prekursor estrogenih hormona. Produkuju ga fetalne nadbubrežne žlezde a zatim se u fetalnoj jetri i placenti prevodi u estriol. Povećane koncentracije mogu ukazati na postojanje višestruke trudnoće, dok se smanjene koncentracije sreću kod trizomija 21 i 18. Najjači je pojedinačni prediktor rizika za trizomiju 18. Inhibin A je glikoprotein koji produkuju placenta i jajnici. Njegova koncentracija se udvostručuje kod trizomije 21 a visoke vrednosti mogu ukazati i na pojavu preeklampsije. Za procenu rizika potrebno je odrediti tzv. početni rizik ( ’a priori’ ) koji čine starost majke i tačna gestacijska starost. Individualni rizik se zatim izračunava množenjem ovog rizika serijom faktora verovatnoće. Cilj biohemijskog skrininga je ukazivanje na trudnoće u kojima postoji dovoljno veliki rizik da je opravdano primeniti invazivne dijagnostičke metode (biopsija horionskih čupica, amniocenteza).

Autor testadr Svetlana Obradović

Test ima 43 pitanja i akreditovan je za lekare, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i laboratorijske tehničare.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE