Sve naše akreditovane KME:

ONLINE TEST (4 BODA): LABORATORIJSKA DIJAGNOSTIKA ANTIFOSFOLIPIDNOG SINDROMA (br. A-1-1498/17)

Antifosfolipidni sindrom (Hughes syndrom) je autoimuna bolest koja se karakteriše prisustvom antifosfolipidnih antitela u krvi, rekurentnim trombozama (abnormalno zgrusavanje krvi- mozdani udar, infarkt, flebitis), komplikacijama u trudnoći (spontani pobačaji, prevremeni porođaji, neobjašnjiva smrt ploda) i trombocitopenijom. Ostali simptomi koji se javljaju kod osoba sa ovim sindromom su: jake migrenozne glavobolje, osip u obliku crvenih pečata, povremeni gubitak pamćenje, modrice, grčevi,… Uzrok ovog sindroma nije u potpunosti poznat. Smatra se da antifosfolipidna antitela smanjuju koncentraciju annexina V, proteina koji veže fosfolipide i ima snažno antikoagulacijsko delovanje. Antifosfolipidna antitela su usmerena protiv anjonskih fosfolipida membrana kao što je kardiolipin, ili za njih vezane proteine plazme među kojima je najznačajniji beta-2-glikoprotein, ili kompleks fosfolipid-plazmatski protein (LAC). Laboratorijski testovi koji nam pomažu u dijagnozi antifosfolipidnog sindroma su: fosfolipidna i kardiolipinska antitela, beta-2-glikoprotein, lupus antikoagulans, APTT. Uz kliničke kriterijume, za postavljanje dijagnoze, neophodno je postojanje i najmanje jednog laboratorijskog kriterijuma: prisustvo LA i/ili umereno do visokih koncentracija ACA At-a ili beta-2-GP (IgG ili IgM ) najmanje dva puta tokom 12 nedelja. Antitela se rutinski određuju u laboratoriji metodama CLIA, ELISA i koagulometrijom. Izdvojile su se dve grupe pacijentata kod kojih su ovi zahtevi najčešći: žene u reproduktivnom periodu sa infertilitetom i odrasli pacijenti koji su imali neki kardiovaskularni događaj ili je procenjeno da se nalaze u grupi sa visokim rizikom za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti udruženih sa trombozama. Lečenje APS zahteva idividualan pristup u skladu sa postojećim simptomima, a glavni cilj terapije je postizanje punog antikoagulantnog efekta primenom heparina, udruženog sa oralnim antikoagulansima,sa ili bez malih doza aspirina.

Autor testa mr ph Ana Madžgalj

Test ima 41 pitanje i akreditovan je za lekare, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i laboratorijske tehničare.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (5 BODAVA): ULOGA FEKALNOG KALPROTEKTINA U INFLAMATORNIM BOLESTIMA CREVA (br. A-1-1499/17)

Uloga fekalnog kalprotektina u inflamatornim bolestima creva Fekalni kalprotektin, mali kalcijum vezujući citosolni protein neutrofilnih granulocita je senzitivan, neinvazivan biomarker mukozne inflamacije creva. Pripada familiji S-100 proteina i može takođe da se nađe u manjem procentu u monocitima i makrofagima. Smatra se da ima baktericidna i fungicidna svojstva. Stabilnost fekalnog kalprotektina u uzorcima stolice do 7 dana na sobnoj temperaturi čini sakupljanje i transport uzoraka jednostavnim i praktičnim. Uz pomoć ovog markera možemo pouzdano da diferenciramo inflamatorne crevne bolesti od funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja. Osim u inflamatornim crevnim bolestima, povišena koncentracija fekalnog kalprotektina prisutna je i u dijarejama izazvanim bakterijama, nakon korišćenja nesteroidnih antiinflamatornih lekova, alergijskom kolitisu, nekrotizirajućem enterokolitisu, cističnoj fibrozi, kao i kod želudačnog i kolorektalnog karcinoma, želudačnog ulkusa i crevnih polipa. U pedijatrijskoj populaciji pacijenata fekalni kalprotektin ima izvanrednu senzitivnost u otkrivanju novih, nelečenih pacijenata sa infalmatornim bolestima creva. U većini komercijalnih testova cut-off između normalnih i povišenih vrednosti iznosi 50 µg/g stolice, dok su granične vrednosti između 50 i 100 µg/g. Kada kliničari donose odluke na osnovu koncentracije fekalnog kalprotektina veoma je važno da ne postoji velika varjabilnost koja se odnosi na razgraničavanje normalnih, graničnih, umereno povišenih i jako visokih vrednosti. Fekalni kalprotektin je neinvazivan, visoko senzitivan i specifičan, jeftin biomarker, koristan u postavljanju dijagnoze, praćenju efikasnosti terapije pacijenata sa inflamatornim crevnim bolestima kao i u predviđanju rizika od relapsa pre ponovne kliničke pojave znakova bolesti.

Autor testa dr Snežana Stevanović

Test ima 51 pitanje i akreditovan je za lekare, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i laboratorijske tehničare.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (4 BODA): ZNAČAJ I PRAKTIČNA PRIMENA BIOHEMIJSKIH PARAMETARA PRENATALNOG SKRININGA (br. A-1-1500/17)

Biohemijski skrining hromozomopatija je jednostavan, svima dostupan, neinvazivan metod, bezopasan za majku i dete, koji nam ukazuje na potencijalno patološke trudnoće odnosno na potrebu za daljim ispitivanjem. Biohemijski skrining se ne koristi za postavljanje dijagnoze već za procenu verovatnoće postojanja hromozomskih poremećaja. Biohemijskim skriningom može ukazati na sledeće anomalije: 1. HROMOZOMSKE ( u I i II trimestru ) – trizomija 21, trizomija 18 2. NEHROMOZOMSKE ( samo u II trimestru ) – defekt neuralne tube Biohemijski parametri koji se određuju u prvom trimestru su fβhCG i PAPP-A i to u periodu od 8+0 do 13+6 gestacione nedelje. Kombinovani test podrazumeva uključivanje ultrazvučnih parametara CRL i NT u ovoj fazi trudnoće. U drugom trimestru se rade sledeće kombinacije parametara: AFP + hCG ( 14+0 do 18+6 ), AFP+hCG+uE3 ( 14+0 do 21+6 ), AFP+hCG+uE3+inhibin A ( 14+0 do 19+6 ). PAPP-A ( Pregnancy-associated plasma protein A ) je veliki glikoprotein koji sintetiše uterus. Niske vrednosti sreću se kod trizomije 21 ( u prvom trimestru dok su u drugom normalne ), trizomije 18, trizomije 13, aneuploidije, iznenadne fetalne smrti, prevremenih porođaja. hCG ( humani horionski gonadotropin ) je glikoproteinski hormon koji sintetiše placenta.visoke vrednosti slobodne beta subjedinice se u prvom trimestru sreću kod trizomoje 21, a niski nivoi intaktne forme se u drugom trimestru viđaju kod trizomije 18. AFP ( alfa feto protein ) je glikoprotein koji se u ranoj trudnoći sintetiše u žumančanoj kesi, a kasnije u fetalnoj jetri i gastrointestinalnom traktu. Povećane koncentracije u serumu majke ukazuju na mogućnost postojanja defekta neuralne tube ili na višestruku trudnoću. Niske koncentracije se sreću kod trizomije 21 i trizomije 18. uE3 ( nekonjugovani estriol ) je prekursor estrogenih hormona. Produkuju ga fetalne nadbubrežne žlezde a zatim se u fetalnoj jetri i placenti prevodi u estriol. Povećane koncentracije mogu ukazati na postojanje višestruke trudnoće, dok se smanjene koncentracije sreću kod trizomija 21 i 18. Najjači je pojedinačni prediktor rizika za trizomiju 18. Inhibin A je glikoprotein koji produkuju placenta i jajnici. Njegova koncentracija se udvostručuje kod trizomije 21 a visoke vrednosti mogu ukazati i na pojavu preeklampsije. Za procenu rizika potrebno je odrediti tzv. početni rizik ( ’a priori’ ) koji čine starost majke i tačna gestacijska starost. Individualni rizik se zatim izračunava množenjem ovog rizika serijom faktora verovatnoće. Cilj biohemijskog skrininga je ukazivanje na trudnoće u kojima postoji dovoljno veliki rizik da je opravdano primeniti invazivne dijagnostičke metode (biopsija horionskih čupica, amniocenteza).

Autor testadr Svetlana Obradović

Test ima 43 pitanja i akreditovan je za lekare, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i laboratorijske tehničare.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

ONLINE TEST (2 BODA) ULOGA, ZNAČAJ I NAČIN KORIŠĆENJA DOBROVOLJNOG ZDRASTVENOG OSIGURANJA U REPUBLICI SRBIJI (Akred. br. A-1-685/18)

Definisanjem pitanja u samom testu težilo se približavanju prirode i karaktera Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u R Srbiji medicinskim radnicima kao organizatorima i pružaocima usluga licima koja su ugovorila ovu vrstu osiguranja.

Takođe, nastojalo se pojasniti način i vrstu ugovaranja Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kako bi medicinskim radnicima bilo potpuno jasno šta u praksi mogu očekivati kao predmet pružanja zdravstvenih usluga osiguranicima.

Pored navedenog cilj je bio dodatno uputiti ispitanike u način praktičnog funkcionisanja i korišćenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Cilj je bio da zdravstveni radnici, kao i vlasnici određenih medicinskih ustanova koje sarađuju sa osiguravajućim kompanijama koje se bave ovom linijom osiguranja shvate kako svoja prava i obaveze, tako i prava i obaveze samih osiguranika i osiguravača.

Krajnji cilj je dodatna edukacija zdravstvenih radnika o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju kako bi se medicinski radnici i same zdravstvene ustanove lakše uključili i prilagodili radu sa osiguravajućim kompanijama i na taj način obezbedili dodatnu vrednost za sebe.

Na ovaj način povećava se zadovoljstvo korisnika dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i stvara dobra baza za povećanje broja osiguranika u R Srbiji.

Akreditovano za: Lekare, Stomatologe, Biohemičare, Medicinske sestre, Zdravstvene tehničare.

Autor testa: Željko Jović

EDUKACIJA JE BESPLATAN ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE