Skip to content

Edukacije

Sve naše akreditovane KME:

Definisanjem pitanja u samom testu težilo se približavanju prirode i karaktera dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u R Srbiji medicinskim radnicima kao organizatorima i pružaocima usluga licima koja su ugovorila ovu vrstu osiguranja.
Takođe, autor je nastojao da pojasni način i vrstu ugovaranja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kako bi medicinskim radnicima bilo potpuno jasno šta u praksi mogu očekivati kao predmet pružanja zdravstvenih usluga osiguranicima.
Pored navedenog cilj je bio dodatno uputiti ispitanike u način praktičnog funkcionisanja i korišćenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Cilj je bio da zdravstveni radnici, kao i vlasnici određenih medicinskih ustanova koje sarađuju sa osiguravajućim kompanijama koje se bave ovom linijom osiguranja shvate kako svoja prava i obaveze, tako i prava i obaveze samih osiguranika i osiguravača.
Krajnji cilj je dodatna edukacija zdravstvenih radnika o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju kako bi se medicinski radnici i same zdravstvene ustanove lakše uključili i prilagodili radu sa osiguravajućim kompanijama i na taj način obezbedili dodatnu vrednost za sebe.
Na ovaj način povećava se zadovoljstvo korisnika dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i stvara dobra baza za povećanje broja osiguranika u R Srbiji.

Autor testa Željko Jović

Test ima 20 pitanja i akreditovan je za lekare, biohemičare, stomatologe, medicinske sestre i zdravstvene tehničare.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

Diabetes mellitus je stanje hronične hiperglikemije (povećanja šećera u krvi) praćeno nizom drugih promena u organizmu. Ukoliko su vrednosti jutarnje glikemije (natašte) veće od 7 mmol/l zaključujemo da ta osoba ima šećernu bolest.
Globalna epidemija dijabetesa je jedan od najvećih javno-zdravstvenih izazova 21. veka. Ukoliko se ništa ne preduzme, prognoze ukazuju da će se broj obolelih još povećati. Najviše (80%) ljudi sa dijabetesom živi u zemljama u razvoju, gde se i očekuje najveći porast broja obolelih. U Srbiji preko 600.000 osoba ili 9% stanovništva ima dijabetes. Procene ukazuju i da će se broj osoba koje će živeti sa ovom dijagnozom u našoj zemlji do 2030. godine povećati do 10,2% populacije.
Više od 90% obolelih ima tip 2 dijabetesa. Najveći broj osoba sa tipom 2 dijabetesa je uzrasta između 40 i 59 godina starosti.Rizik obolevanja je približno isti kod oba pola. Polovina svih slučajeva koja živi sa dijabetesom nije dijagnostikovan. Diabetes mellitus tip 1 je insulin zavisni oblik šećerne bolesti, koji se javlja kod dece i sasvim mladih osoba u oko 10% svih dijabetičara. Bolest počinje naglo sa izrazitim simptomima što zahteva pravovremenu dijagnozu i otpočinjanje terapije. Smatra se da nasledna sklonost ima uticaj u ispoljavanju bolesti, te se ovaj tip dijabetesa sve više povezuje sa virusnim uticajima i udruženom imunološkom reakcijom koja dovodi do smanjene sposobnosti stvaranja insulina u pankreasu. Tek svaki deseti oboleli razvije tip 1 dijabetes, koji se najčešće dijagnostikuje u pubertetu, češće kod dečaka.
U poslednjoj deceniji uočen je prosečan godišnji porast incidencije tipa 1 dijabetesa od 3%. Procenjuje se da u našoj zemlji sa dijagnozom ovog tipa dijabetesa živi približno 1400 obolele dece mlađe od 15 godina. U poređenju sa drugim evropskim zemljama,deca u Srbiji imaju srednje visok rizik obolevanja od tipa 1 dijabetesa.
Diabetes mellitus tip 2 je insulin nezavisan oblik koji je zastupljen u oko 90% obolelih od šećerne bolesti i javlja se uglavnom u starijoj i manjim delom u srednjoj životnoj dobi. Često počinje sporo i neprimetno. Ovde je više zastupljena genetska predispozicija, uz gotovo redovnu pojavu nepravilne ishrane, gojaznosti i nedovoljne fizičke aktivnosti. Oboleli uglavnom imaju dovoljno insulina u gušterači, a najčešći uzrok bolesti je zbog neadekvatnog vezivanja i delovanja insulina na nivou perifernih receptora koji se nalaze na površini mišićnog i masnog tkiva. Zbog toga se i lečenje sprovodi dijetom, fizičkom aktivnošću i lekovima.
Simptomi tipa 2 dijabetesa su blagi, bolest često protiče neopaženo i otkriva kada su već prisutne komplikacije. Prema podacima Registra za dijabetes u Srbiji, godišnje se, u proseku, evidentira približno 20.000 novih slučajeva tip 2 dijabetesa, a u trenutku postavljanja dijagnoze, trećina novoobolelih već ima jednu ili više kasnih komplikacija – ishemijsku bolest srca, moždani udar, dijabetesno stopalo, retinopatiju, neuropatiju ili nefropatiju.

Autor testa Svetlana Ristić

Test ima 50 pitanja i akreditovan je za farmaceute i biohemičare.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

Hipertireoidizam i posledična tireotoksikoza su patološka stanja udružena sa povećanim nivoom tireoidnih hormona u cirkulaciji. Graves-ova bolest je najčešće u osnovi hipertireoidizma. Ovo je u osnovi autoimuna bolest posredovana IgG autoantitelima na TSH receptor tireocita. Ova autoantitela ne uništavaju receptor već se vezuju za delove koji normalno prepoznaju molekule TSH i produženo stimulišu rast i rad tireocita i uzrokuju nekontrolisanu produkciju tireoidnih hormona. Incidenca Graves-ove bolesti može biti i do 1% u opštoj populaciji a i najčešći je oblik hipertireoidizma u trudnoći. Potencijalno opasna stanja koja su udružena sa Graves-ovom bolešću su tireotoksična kriza, orbitopatija, tireotoksikoza u trudnoći i neonatalna tireotoksikoza. Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza hipertireoidizma se zasnivaju na kliničkoj slici i fizikalnom pregledu, laboratorijskoj dijagnostici i radiološkim i drugim imidžing tehnikama. Klinički simptomi i znaci mogu dugo ostati neprepoznati. Laboratorijska dijagnostika je neophodna za postavljanje dijagnoze hipertireoidizma. Inicijalni test je određivanje TSH. Ovaj test treba da bude visoko senzitivan sa funkcionalnom osetljivošću od 0,02 mIU/L i manje. Niska vrednost TSH ukazuje na verovatno postojanje hipertireoidizma i zahteva dalja laboratorijska ispitivanja. U sledećem koraku se određuju fT4 i T4 i u slučaju dobijanja povišenih vrednosti potrebno je uraditi testove za dokazivanje postojanja autoimunih bolesti. Starije generacije testova za određivanje prisustva autoantitela na TSH receptore nisu pravile razliku između blokirajućih i stimulišućih autoantitela pa je bilo neophodno raditi dodatna testiranja kako bi se došlo do definitivne dijagnoze. Testovi nove generacije omogućavaju određivanje stimulišućih autoantitela na TSH receptore koja su visoko indikativna za dijagnozu Graves-ove bolesti.

Autor testa dr Svetlana Obradović

Test ima 40 pitanja i akreditovan je za lekare, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare i laboratorijske tehničare.

EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

Lajmska bolest nesumnjivo je jedna od bolesti koja obeležava početak 21 veka. Dijagnostika ove bolesti je komplikovana i skopčana sa činjenicom da moraju da se uklope klinička slika i laboratorijski nalazi. Lajmska bolest je sistemsko zoonozno oboljenje koje iziaziva bakterija Borrelia Burgdoferi a oboljenje prenose krpelji. Bolesrt karakteriše prisustvo ili odsustvo kožne lezije koju nazivamo eritrema migrans a koja može a ne mora da bude praćena sindromom malaksalosti, glavobolje, bolovima u mišićima i zglobovima. Može da se javi i povišena temperatura i uvećanje limfnih žljezda. Simptomi mogu da budu reumatski ili neurološki kako i kardiološki.Bolest prenosi krpelj koji posle uzimanja hranjivog obroka sa čoveka prenese bolest ili direktno ili nestručnom manipulacijom prilikom odstranjivanja istog. Dijagnoza se uglavnom postavlja serološkim reakcijama a treba imati u pameti da oko 30% ispitanika koji živi u endemskim područijima može biti pozitivno lažno na lajm. Takođe treba znati da sama borelija produkuje preko 130 lipoproteina pa samim tim postaje kandidat za mimikriju sa mnogim drugim oboljenjima kako neinfektivne tako i infektivne prirode. U novije vreme dijagnoza se postavlja i analizom krpelja koji je skinut sa pacijenta. Tumačenje rezultata, znanje kada je pravi momenat za labaratorijsku analizu koju od reakcija učiniti kako šta uraditi kada postoji jasna klinička slika koja se ne uklapa sa laboratorijskim nalazom. Kako sprovesti testiranje kada ispitanik uzima terapiju i koje testove koristiti. Cilj kursa je smanjiti vreme potrebno za postavljanje ispravne dijagnoze i započinjanje prave terapije.

Autor testa dr Nebojša Tačević

Test ima 49 pitanja i akreditovan je za lekare, farmaceute, stomatologe, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare, laboratorijske tehničare.

EDUKACIJA JE BESPLATAN ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE

Tumorski markeri su supstance koje nastaju u tumorskim i drugim ćelijama organizma kao odgovor na prisutnost malignog ili benignog tumora. Većina tumorskih markera nastaje iz malignih ćelija u mnogo većoj količini u odnosu na nekancerogeno stanje. Oni mogu biti različitog sastava – specifični proteini, enzimi, izoenzimi, hormoni. Ne postoji idealan tumorski marker, koji se ne detektuje kod benignih oboljenja, koga sekretuje samo jedan organ i koji se javlja ako postoji samo nekoliko kancerogenih ćelija. U kombinaciji sa drugim testovima, merenje tumorskih markera služi za proveru zdrave populacije (skrinig) ili populacije sa povećanim rizikom za oboljevanje od kancera; dijagnozu karcinoma; za prognozu bolesti ili praćenje toka ozdravljenja ili uspešnosti terapije. Tumorski markeri koji se koriste u kliničkoj praksi su brojni i prilikom njihovog određivanja mora se voditi računa o interferencijama: koje potiču od opreme za izvođenje testa ili interferencijama koje potiču od samog uzorka ( ukrštena reakcija, „highdose hook“ efekat ). Posebno treba voditi računa o preanalitičkim i analitičkim faktorima koji mogu uticati na određivanje tumorskih markera. Poželjno je da test za određivanje tumorskih markera ima što je moguće širi merni opseg, kako bi se izbegla mogućnost razblaživanja uzorka. Zbog postojanja velikog broja testova za određivanje tumorskih markera (RIA (Radioimmunoassay), EIA (Enzymioimmunoassay), ELISA (Enzyme Linked Immunosorbent Assay), EMIT (Enzyme multiplied immunoassay Technique), CEDIA (Cloned enzyme donor immunoassay), MEIA (Microparticle Enzyme Immunoassay), FPIA (Fluorescence Polarization Immunoassay), CLIA (Chemiluminescence Immunoassay), CMIA (Chemiluminescent Magnetic Immunoassay), ECLIA (Electrochemiluminescence Immunoassay) neophodno je pri ponovljenom određivanju tumorskih markera koristiti istu metodu.

Autor testa dr Marijana Begović

Test ima 30 pitanja i akreditovan je za lekare, farmaceute, stomatologe, biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare, laboratorijske tehničare.

EDUKACIJA JE BESPLATAN ZA SVE ČLANOVE ASOCIJACIJE